Nesrećni ljudi

Sedma epizoda počinje predugačkom scenom u kojoj Čarlijev mađioničarski nastup kulminira magijom - metamorfozom Keti iz konobarice u pravu pevačicu. (Postavlja se pitanje da li je Čarlijeva hipnotizerska tačka metanarativni element - Pavić je taj koji nas hipnotizira svojim nadrealno banalnim scenarijom) Epizoda nas "nagrađuje" sa dve kompletne pesme u interpretaciji Ivane Mihić, taman da ubije i ono malo dobre volje izgrađene skečevima Milenka Pavlova kao vlasnika lokala. Nakon toga se prebacujemo na sitkom atmosferu u domu porodice Golubović, sa par neubedljivih socijalnih komentara na skupe ekskurzije i vršnjačko nasilje o kome se puno pričalo počekom devedesetih. U međuvremenu u podzemnom svetu nedefinisane birokratije, seksualna aluzija izrasta u još jedan veliki debi "Srećnih ljudi", monumentalni trenutak dolaska čoveka po imenu P O P A R A.

Epizoda počinje neuspelom scenom lažne veridbe Šćekića Juniora čiji je jedini kvalitet iskakanje kroz prozor istog i prva pojava presvetog Vinjaka. Osam minuta užasa kasnije Vinjak se nastavlja, i određuje ton čitave epizode u kojoj se neprekidno smenjuju srpski vožd alkohola i pretendent na presto Ballantines. Ova scena ujedno predstavlja prvu pojavu Milenka Pavlova u ulozi bezimenog vlasnika kafane koji predstavlja očigledan omaž liku Bena Gazare u Kasavetesovom "Ubistvu kineskog kladioničara" . Ne možemo prenebregnuti ogavno seksualnu ljigavštinu ispita anatomije koji je jezivo sličan stvarnom iskustvu polaganja ispita, kod, doduše nekog od matorih jaraca sa dotičnog Instituta (transfer blama 10/10). Sledi prvi jasan motiv Pravoslavlja, i indoktrinacije mladog Nece, uz pozitivni prikaz Agapea, hrišćanske trpeze koja znači ljubav (Desimirova majica nažalost ostaje greh). Prelazimo na već dobro uspostavljen motiv podzemlja, u narednoj sceni otelotvorenog u ...

Početak pete epizode pati od nesrećnog prebacivanja sa Deskovog dolaska u novoosnovanu detektivsku agenciju "Perspektiva" na potragu za dosijeom u odeljenju jezičara. Potraga za dosijeom ima svoj "duhoviti" epilog, ali će Deskovo traženje zaposlenja morati da sačeka kraj epizode. Između proživljavamo deset minuta najcrnjeg filera sa Čarlijem i Đorđinom, da bi se vratili na Deska u agenciji "Perspektiva" gde će proći još jedan desetominutni interval inicijacije kroz psihološko kibernetički protokol otelotvoren u matričnom štampaču i MS Dos-u.

Epizoda br. 4 nastavlja narativnu nit selidbe porodice Golubović u Ranđelovo gnjezdo, ali mnogo bitnije, uvodi prvi put kapitalca serijala Ozrena Soldatovića u epohalnom zelenom odelu (istini za volju Desimirovi kompleti se u svakoj epizodi takmiče za zlatnu medalju neukusa) Ostatak epizode fura standardnu mizoginiju, mada je upitno ko želi da vidi dupe Ivane Mihić u krupnom planu. Za divno čudo, nalazimo tračak humora u sceni gde odeljenje jezičara traži izgubljeni dosije (da li je u dosijeu kvalitetna verzija scenarija iz Borhesove biblioteke?). Kada pominjemo dotično odeljenje, moramo se osvrnuti na jasnu simboliku podzemnog sveta, tj. ktoničnih elemenata iliti potisnutog, o kojima će biti više reči u sledećim opisima.